Зашто се каменац формира на анодама рутенијум-иридијум-титанијума ХОЦЛ генератора? Како спречити дуготрајно скалирање у електролитичким ћелијама

Зашто се каменац формира на анодама рутенијум-иридијум-титанијум? Како спречити дуготрајно скалирање у електролитичким ћелијама
– Сажети технички водич за кориснике генератора хипохлорне киселине
Тим наше компаније након продаје често чује како купци говоре: „Чак и када се величина аноде пропорционално повећа, ефективни садржај хлора се не повећава, док потрошња енергије наставља да расте.“ Међутим, када раставимо електролитичку ћелију и прегледамо електроде помоћу скенирајућег електронског микроскопа (СЕМ) и дифракције рендгенских зрака (КСРД), налазимо да се ситуација разликује од наших очекивања: тврда, дебела калцијум-магнезијумска скала углавном није на рутенијум-иридијум-катоход-титанијуму директно насупрот њој. Проблеми на страни аноде првенствено потичу од комбинације мешаног каменца, биофилма и старих премаза. Једноставна замена скупље аноде често не успева да реши основни узрок – скалирање се јавља на интерфејсу између електроде и раствора, што је локализован електрохемијски феномен који није повезан са тим да ли је материјал аноде истрошен.
Превенцију обима посматрамо као „управљање микроокружењем на интерфејсу“. У наставку ћемо разјаснити четири кључне тачке: где и како се скала формира; како танак слој каменца може оштетити скупе премазе; одговарајући трошкови промене поларитета и испирања киселином; и стратегије превенције скале дизајниране да минимизирају дуготрајне застоје у електролитичким ћелијама.
И. Где долази до скалирања: невидљива алкална зона вреба на страни катоде
Узмимо за пример производњу хипохлорне киселине путем електролизе разблаженог сланог раствора: гасовити хлор се ослобађа на аноди, а затим се претвара у хипохлорну киселину; катода континуирано троши воду и ослобађа гас водоник, док јони хидроксида континуирано излазе из танког воденог филма који чврсто пријања на плочу електроде. Овај водени филм је дебео само десетине до стотине микрометара. Пошто хидроксидни јони немају времена да се равномерно помешају са околном водом, локални пХ на површини катоде нагло расте са неутралног или чак слабо киселог пХ улазне воде на јако алкални пХ од 11 до 12.

Стога, без обзира да ли опрема производи слабо киселу хипохлорну киселину или алкални натријум хипохлорит, на површини катоде увек постоји јако алкална зона која служи као плодно тло за стварање каменца.
И сирова со и вода садрже трагове јона калцијума и магнезијума, као и мале количине бикарбонатних јона. По уласку у алкалну зону, јони калцијума реагују са хидроксидним јонима и формирају калцијум хидроксид (калцијум хидроксид хидрат), који чини главну компоненту каменца; затим реагују са бикарбонатним јонима и формирају калцијум карбонат. Јони магнезијума формирају магнезијум хидроксид, али због мале количине и фине величине кристала не могу се разликовати када се мешају у скали. Током стабилног процеса електролизе са измереном густином струје од 1.000 ампера по квадратном метру, 80% до 90% кристала се формира директно на катодним плочама. Скенирајућа електронска микроскопија открива да се ове љуспице састоје од хексагоналних пахуљица и кратких штапићастих структура, које су карактеристичне за калцијум хидроксид.
Ситуација на страни аноде је другачија. Калцијум хидроксид је присутан у јако оксидирајућој киселој средини која развија хлор где се бори да остане стабилна, што доводи до врло малог формирања густог, тврдог алкалног каменца. Овде постоје три главна проблема: наслаге и честице гвожђа-мангана се увлаче у пукотине у премазу; у зонама ниске струје, мртвим угловима и током искључења, бактерије и алге луче ванћелијске полимере да би формирале биофилмове, који делују као лепак да везују честице и микрокристале за плоче електрода; ако се не очисти темељно, каменац од калцијума и магнезијума ће остати након промене поларитета.
Резиме: Тврди каменац се првенствено формира на катоди, док је на аноди оштећена мешавина каменца, биофилмова и оштећења премаза; стога, превенција обима мора истовремено да се бави питањима на обе стране.
ИИ. Како се Скала постепено формира
Раније се веровало да се каменац јавља када је концентрација јона у води довољно висока да изазове падавине. Најновија истраживања показују да овај процес није тако једноставан; формирање калцијум хидроксида типично укључује четири корака: јони калцијума се прво агрегирају на катодном интерфејсу у кластере на наносмеру (још нису кристализовани); како се хидроксидни јони акумулирају и калцијум хидроксид постаје презасићен, нуклеација се дешава истовремено на површини електроде иу суспензији; затим, језгра расту дуж специфичних површина кристала у хексагоналне кристале налик плочи; коначно, плочасти кристали се међусобно повезују и слажу, формирајући порозан, али густ слој скале који обавија честице.
Постоје још два фактора која се често занемарују, али могу помоћи у спречавању нагомилавања каменца. Јони магнезијума узрокују да кристали калцијум хидроксида постану мање добро дефинисани и ситније величине зрна, што резултира лабавијим слојем каменца који се лако испере током воде; органске супстанце као што је хуминска киселина су још ефикасније, јер могу да хелирају јоне калцијума и магнезијума, смањујући величину кристала и субкристала са приближно 112 нанометара на између 75 и 90 нанометара. Међутим, органске супстанце се не могу директно применити у инжењерским апликацијама јер повећавају потрошњу енергије и морају се уклонити пре дезинфекције воде за пиће и хране. Њихова вредност лежи у томе да нас подсећају да је спречавање да каменац „повећа или згусне“ ефикасније од његовог накнадног чишћења.
Како обављати рутинско одржавање и пратити радни век
Имамо неке препоруке. Направите основни запис притиска у резервоару за сваку јединицу, документујући почетни притисак у резервоару при стандардној концентрацији соли и брзини протока; користите ово као референцу када касније процењујете скалирање. Пратите три индикатора: стално повећање притиска у резервоару, смањење доступног хлора и повећање потрошње електричне енергије по метричкој тони воде или по граму доступног хлора. Током годишњег одржавања, проверите да ли се љуште премази, накупине каменца које блокирају електроде и деформације затворених канала протока. Приликом прања киселином, стриктно се придржавајте препорука произвођача у вези са врстом киселине, концентрацијом и трајањем, а затим темељно исперите чистом водом. Избегавајте да оставите опрему неактивну дужи период; када се гаси, испразните раствор соли и исперите електроде, јер продужено излагање влажном окружењу подстиче раст биофилма и локализовано стварање каменца.














